Становништво Србије

У античком добу, подручје данашње Србије насељавало је више индоевропских народа. У питању су била различита племена Илира, Трачана и Келта. У географском смислу, Илири су насељавали западне, Трачани источне, а Келти северне делове данашње Србије. Касније су се појавили и Римљани и Сармати. Током римске власти, локално становништво је постепено романизовано, а од остатака овог становништва ће настати популације касније познате под именом Власи.

Иако су у већем делу античког доба становници територије данашње Србије углавном били пагани, део подручја данашње Србије око Сирмијума и Сингидунума је представљао један од раних центара ширења хришћанства у Римском царству.

Преузето са:
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%94%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5

Привреда Србије

Привреда Србије је модерна и прати модел слободног тржишта. Највећи сектор српске привреде Републике Србије је сектор услуга/терцијални сектор, који обухвата укупно 63,8% БДП. Потом следи индустријски сектор (23,5% БДП) и пољопривредни сектор (12,7% БДП). Крајем 80-их година, на почетку економске транзиције из планске привреде у тржишну, Србија је имала повољну позицију у односу на регион. Та позиција је изгубљена због економских санкција од 1992. до 1995. годиине (које су, између осталог, резултовале и у обарању рекорда хиперинфлације), као и због НАТО бомбардовања 1999. године.

Након пада Слободана Милошевића у октобру 2000. године, држава Србија либерализује привреду и од тада следи експоненцијални економски раст. Номинални БДП по глави становника је скочио са $1,160 у 2000. години на $6,158 у 2011. години. Процењује се да је номинални БДП Србије у 2010. години износио $43,6 милијарди. БДП ППП за 2010. износи $80,6 милијарди, односно $10,897 по глави становника. У 2010. години, Србија је имала готово највећи економски раст од свих земаља у региону, који је износи 1,9% (реални раст). Тренутни велики економски проблеми Србије су висока стопа незапослености (11,9%, подаци из септембра 2018.) као и високи спољнотрговински дефицит, ($6,9 милијарди). Трговински дефицит се драстично смањио у односу на 2008. годину када је достигао готово $12 милијарди. Такође, покривеност увоза извозом је умногоме повећана са 32% 2004. година на чак 58,5% 2010.

Последњих година, Србија је била сведок инвестиција великих страних фирми. Просечан реални раст у последњих 10 година је 4,45%. Србија има релативно мали удео државне администрације у односу на остале земље европе као део БДП: свега 20,6%. Приватна потрошња износи 74,3% БДП а инвестиције 28,6%.

Током светске финансијске кризе 2008. и 2009. године, влада председника Владе Мирка Цветковића повукла је низ потеза за које неки аналитичари тврде да су спасили земљу и банкарски систем од економског краха. На пример, повећана је државна гаранција за све улоге у банкама на 50.000 евра, чиме је обухваћено преко деведесет одсто свих улога. Економски аналитичари сматрају да је то једна од мера које су сачувале српски банкарски систем, а банке су саопштиле да је тренд повлачења улога заустављен и да је од почетка 2009. године приметан раст штедних улога.

Преузето са:
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9F%D1%80%D0%B8%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B0_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5

Клима Србије

Клима Србије претежно је умерено-континенталног карактера са степским особинама на северу у Војводини и истоку у Неготинској крајини. На заравњеним деловима Старога Влаха у југозападној Србији и на највишим планинама клима има планинске карактеристике с кратким свежим летима и оштрим дугим зимама. Познато је да Сјеница, на надморској висини од 1015 метара, има просечну температуру ваздуха у јануару −5,3 °C, а у јулу тек 16,3 °C.

Средње јануарске температуре ваздуха у највећем се делу крећу између 0 и −2 °C, у вишим планинским крајевима између −2 и −4 °C. Јулске средње температуре ваздуха веће су од 22 °C у Војводини и Поморављу те Неготинској крајини, а у планинским крајевима и на висоравнима мање од 18 °C. Средње годишње температурне амплитуде највеће су у Банату и Неготинској крајини више од 24 °C.

Поједини делови Србије убрајају се у степска подручја. То су североисточни делови Војводине где, например, у Кикинди падне само 589 мм падавина, у Сенти 569 мм годишње. Средње и јужно Поморавље, чији је представник Ниш, има 555 мм, а Лесковац 587 мм. Годишњи режим падавина има два максимума: примарни, у касно пролеће и секундарни, у касну јесен; зиме и лета су сушни периоди. У Војводини и Поморављу снежни се покривач задржава на тлу до 40 дана, у осталим, вишим деловима преко 40 дана, а на највишим планинама преко 120 дана.

Преузето са:
https://bs.wikipedia.org/wiki/Klima_Srbije

Туризам у Србији

Захваљујући бројним позитивним развојним трендовима туристичка делатност се сврстала међу најдинамичније и најпропулзивније привредне гране, са вишеструким мултипликативним ефектима (у периоду 1990 – 2000. године међународни туристички промет повећан је за преко 50%, док су укупни приходи увећани за скоро 80%) То туризму даје снажну генераторску функцију у широком спектру делатности, који се све више укључује у приоритете привредног развоја бројних рецептивних земаља и њихових појединих делова.

Стратегијом развоја туризма у Србији утврђен је селективни приступ, при чему се сеоски туризам третира као приоритетан у оквиру оних видова туризма који су везани за посебна интересовања (нарочито се потенцира развој еко-туристичких села на брдско-планинским подручјима, која нуде здраву средину, еколошку храну, угодан амбијент, активан одмор у природи, етнографске и друге културно-историјске вредности).

У досадашњем развоју брдско-планинских села доминантну, а често и једину функцију привређивања имала је пољопривреда (углавном сточарство и ратарство). Бројне друге делатности и активности домицилног становништва, засноване на разноврсним и вредним природним и антропогеним локалним ресурсима, углавном су остајале на маргинама развојних догађања. Међу њима је и туристичка делатност који је важан фактор просперитетнијег развоја ових села у Србији.

Preuzeto sa:
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A2%D1%83%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC_%D1%83_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B8

Рељеф Србије

На северу Србије се налази плодна Панонска низија. Кроз њу протичу реке Тиса и Дунав, који се среће са Савом код Београда. Једине планине у равној Војводини су Фрушка гора (Црвени Чот 511m) у Срему између Саве и Дунава и Вршачке планине (Гудурички врх 641 m) које су почетак Карпата.

Јужно од линије Сава-Дунав се налази побрђе Шумадије. Према југу брда прелазе у планине. На крајњем југозападу (Проклетије и Шар-планина) и на истоку (Стара планина) планински врхови достижу преко 2000 m (понекад и 2500m). Највиши врх Србије је Ђеравица, висок 2656 m, на тромеђи Србије, Црне Горе и Албаније. Планине Србије се могу проћи кроз бројне клисуре. Једна од њих је Ђердапска клисура на Дунаву, која је усечена кроз Карпатске планине. Најнижа тачка Србије је ушће Тимока у Дунав и износи 28 m. Вертикална рашчлањеност рељефа у Србији износи 2626 m.

Планински рељеф Србије објашњава појаву многих кањона, клисура и пећина (Ресавска пећина, Церемошња, Рисовача…), а додатну лепоту обезбеђује богатство изузетно очуваних шума у чијем саставу има много ендемских врста, те богатство вода, потока, извора, пашњака, итд.

Preuzeto sa:
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%93%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5